– Listajući stranice istorije možemo dosta toga naučiti, a posebno koliko je bila jaka ljudska želja da uči i da napreduje. Zamislite samo da se vratite u godinu 1088.godinu kada je osnovan Univerzitet u Bolonji, kada su bili usovi za život daleko teži nego danas, pa i tada su ljudi prepoznali važnost učenja i prisustva nastavi bez čega nema intelektualnog rasta i razvoja mladih naraštaja, ili u 1453. godinu i vreme osnivanja Univerziteta u Istanbulu. Pokušajte da razmislite i shvatićete kolika je bila žeđ vaših vršnjaka kroz vekove i istoriju da se školuju kako bi doprineli boljitku svojoj zajednice. Niste valjda zaboravili ni umnog Dositeja Obradovića koji je još 1808.godine, u to mučno vreme kada se parče po parče kovala sloboda zasejao seme onoga što se danas zove Univerzitet u Beogradu. Nije bilo lako da mudri Dositej u vreme kada se retko nalazilo i parče hleba, utka u ljude komadić vere da su samo knjige, a ne zvona i praporce put ka budućnosti u kojoj se realizuju veliki snovi – kaže Numanović Duljević.

– Draga deco, dragi moji studenti. Čestitam vam Dan studenata Beogradskog univerziteta, 4. april, bez namere da držim lekcije iz istorije, ali sa obavezom, kao dugogodišnji radnik u prosveti i neko ko je od strane onih kojima sam predavala i predajem uvek poštovan, moram da kažem da je vreme da se vratite obavezama na fakultetima. Danas, u Srbiji, kada imate Naučno-tehnološke parkove, Data centar, tehnologiju koja vam garantuje svu neophodnu mogućnost da svoje znanje materijalizujete do neslućenih visina, a da ne morate da, kakav je bio slučaj do pre 2012. godine, idete u inostranstvo. Teškim radom se došlo do toga da imate sve ovo, a sasvim sigurno i vaši roditelji žele da što pre završite vaše studije i u punom kapacitetu pokažete da, obavljajući ono što najviše volite i za šta ste se školovali, možete još više i da su samo vaši snovi granica. Henri Ford je rekao svojevremeno da svako ko prestane učiti je star, bilo da ima dvadeset ili osamdeset godina, ja bih rekla da svako ko prestane učiti baca talente od Boga date i time pokazuje neodgovornost ne samo prema sebi, nego i roditeljima, ali i zajednici. Sada kada imate najsavremenije računare, uslove za učenje kao nikada pre-pokažite i dokažite da ste zaista odgovrni i da mogu starije generacije da vam veruju da budućnost ostaje u sigurnim rukama – rekla je Numanović Duljević.

– Molim vas da ne prekidate učenje i obrazovanje, tu nit sadašnjosti sa budućnošću. Podsetiću vas da su i u najgore vreme nacističke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, studenti polagali ispite. Primera radi, 1941. godine na Beogradskom univerzitetu položen je 321 ispit. Ne želim ni da podsećam koliko je bila strašna ta godina, kada je zlokobna Hitlerova ratna snaga udarila na nas, ali moram da kažem da su i tada naši mladi naraštaju, bez obzira koliko okolnosti bile teške pokazali zrelost i odgovornost prema društvu i sebi. Vratite se, deco, u amfiteatre, što pre da krenete da dajete ispite i završavate fakultete. Nije vam mesto na ulici, onaj ko vam kaže da na ulici polažete “najvažniji ispit“ ne misli na vas, a sasvim sam sigurna ni na vaše roditelje, koji izdvajaju novac ne da bi vi bili na ulicama, već u studentskim domovima i čitaonicama – zaključila je prof. dr Birsena Numanović Duljević.

Foto: Privatna arhiva

Memorandum predviđa intenziviranje saradnje dve zemlje u oblasti dekomisijeistraživačkog teškovodnog reaktora, upravljanja radioaktivnim otpadom, zaštiteod zračenja i razmene stručnog znanja i iskustva.

Foto: Privatna arhiva

Ovim dokumentom se otvaraprostor za zajedničke projekte, edukaciju kadrova i tehničku podršku uoblasti dekomisije, upravljanja otpadom i zaštite od zračenja.

Potpisivanje Memoranduma deo je bilateralne saradnje jedinog srpskognuklearnog operatora i najvećeg kineskog nuklearnog instituta, s ciljemjačanja tehničke saradnje i povezivanja sa najvažnijim globalnim partnerima uoblasti nuklearne energetike i zaštite životne sredine.

Foto: Privatna arhiva

Njeno otvoreno pismo podržali su, kako kolege u penziji, profesori sa fakulteta tako i obični ljudi koji žele da se što pre društvo vrati u normalan tok funkcionisanja i da deca dobiju priliku da se vrate svojim redovnim obavezama i da uče.

– Poštovana gospođo, pročitao sam Vaše otvoreno pismo mladima i, još uvek, ne mogu da se oslobodim nastalog osećanja i utiska, naravno i pozitivnom smislu. Stariji sam čovek, internet je za mene „špansko selo“, te sam na ovaj, staromodan, način rešio sa ovih par reči da izrazim svoje divljenje prema sadržini vašeg teksta. Jednom rečju, Vi ste izuzetna osoba, želim vam sve najbolje u životu, i, neka vas sreća prati- napisao je u pismu prof. dr Bisreni Numanović Duljević Mihailo Grbić iz Ivanjice.

Privatna arhiva

– Oduvek je učitelj bio poštovan, poznato je iz naše istorije da se učiteljima odavala čast jednako kao verskim i sudskim autoritetima. Naš poziv nosi sobom odgovornost za reč koju izgovorimo, napišemo i/li prenesemo, posebno u današnjoj eri digitalizacije kada je svima dostupno i moguće da se obrate celom svetu. Osetila sam potrebu da ne ćutim, nego da, kao neko ko godinama ulaže u budućnost naše dece i obrazujem generacije koje dolaze, pozovem decu da se vrate u školske klupe i amfiteatre, jer samo tako će biti na korist narodu i državi, ali i svojim roditeljima čiji smisao života jeste to da ostave iza sebe društvu korisne potomke čiji rad će doprineti boljitku celokupne zajednice.

– Samo radom i trudom možemo da postignemo uspeh, a dela su ta koja ostaju iza nas. Bilo mi je užasavajuće da gledam kako neke moje kolege, na fakultetima i srednjim, pa i osnovnim školama, zloupotrebljavaju poziv i autoritet, ne manje politički zloupotrebivši i decu čiji osnovni zadatak je da se školuju, a ne da budu oruđe u rukama onih koji su mislili da destabilizuju našu zemlju odapinjujući svoje otrovne strele u naš obrazovni sistem, sa namerom da ga parališu i uvuku u opšti haos. Nisu problem naša deca, već upravo oni koji bi trebalo da brinu o njima- oni koji predaju nastavu, da što pre vide kako će se deci nadoknaditi izgubljeni rokovi za ispite, propušteno znanje, vežbe i kolokvijumi, a da prestanu sa tobožnjim tvrdnjama kako ih oni „uče najvažnijoj lekciji u životu“, molim vas-je li, po njihovim kriterijumima najvažnije da deca postanu nekakvi uličari ili da, stekavši znanje dodatno osnaže naše kapacitete i osnaže zemlju u razvoju, što mnogima očigledno smeta?

– Deco, veliki Nelson Mendela je rekao da je obrazovanje najmoćnije oružje kojim možete promeniti svet, a znameniti Erazmo Roterdamski da najveća nada svake zemlje leži u odgovarajućem obrazovanju mladih. Danas, ja, vaša profesorka, koja sam od malih nogu naučena da, pored toga što učim i radim, a danas kada radim, uvek se trudim da i učim- poručujem vama da su oni učitelji, nastavnici i profesori čija je namera bila da ne steknete najmoćnije oružje koje jeste znanje i da ne budete najveća nada naše jedine Srbije, pali ispit, a da vi imate šansu da ga položite i to sa čistom desetkom, a hoćete jedino ako se što pre vratite onde gde su vas roditelji sa toliko nade poslali- na fakultete.