– Listajući stranice istorije možemo dosta toga naučiti, a posebno koliko je bila jaka ljudska želja da uči i da napreduje. Zamislite samo da se vratite u godinu 1088.godinu kada je osnovan Univerzitet u Bolonji, kada su bili usovi za život daleko teži nego danas, pa i tada su ljudi prepoznali važnost učenja i prisustva nastavi bez čega nema intelektualnog rasta i razvoja mladih naraštaja, ili u 1453. godinu i vreme osnivanja Univerziteta u Istanbulu. Pokušajte da razmislite i shvatićete kolika je bila žeđ vaših vršnjaka kroz vekove i istoriju da se školuju kako bi doprineli boljitku svojoj zajednice. Niste valjda zaboravili ni umnog Dositeja Obradovića koji je još 1808.godine, u to mučno vreme kada se parče po parče kovala sloboda zasejao seme onoga što se danas zove Univerzitet u Beogradu. Nije bilo lako da mudri Dositej u vreme kada se retko nalazilo i parče hleba, utka u ljude komadić vere da su samo knjige, a ne zvona i praporce put ka budućnosti u kojoj se realizuju veliki snovi – kaže Numanović Duljević.

– Draga deco, dragi moji studenti. Čestitam vam Dan studenata Beogradskog univerziteta, 4. april, bez namere da držim lekcije iz istorije, ali sa obavezom, kao dugogodišnji radnik u prosveti i neko ko je od strane onih kojima sam predavala i predajem uvek poštovan, moram da kažem da je vreme da se vratite obavezama na fakultetima. Danas, u Srbiji, kada imate Naučno-tehnološke parkove, Data centar, tehnologiju koja vam garantuje svu neophodnu mogućnost da svoje znanje materijalizujete do neslućenih visina, a da ne morate da, kakav je bio slučaj do pre 2012. godine, idete u inostranstvo. Teškim radom se došlo do toga da imate sve ovo, a sasvim sigurno i vaši roditelji žele da što pre završite vaše studije i u punom kapacitetu pokažete da, obavljajući ono što najviše volite i za šta ste se školovali, možete još više i da su samo vaši snovi granica. Henri Ford je rekao svojevremeno da svako ko prestane učiti je star, bilo da ima dvadeset ili osamdeset godina, ja bih rekla da svako ko prestane učiti baca talente od Boga date i time pokazuje neodgovornost ne samo prema sebi, nego i roditeljima, ali i zajednici. Sada kada imate najsavremenije računare, uslove za učenje kao nikada pre-pokažite i dokažite da ste zaista odgovrni i da mogu starije generacije da vam veruju da budućnost ostaje u sigurnim rukama – rekla je Numanović Duljević.

– Molim vas da ne prekidate učenje i obrazovanje, tu nit sadašnjosti sa budućnošću. Podsetiću vas da su i u najgore vreme nacističke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, studenti polagali ispite. Primera radi, 1941. godine na Beogradskom univerzitetu položen je 321 ispit. Ne želim ni da podsećam koliko je bila strašna ta godina, kada je zlokobna Hitlerova ratna snaga udarila na nas, ali moram da kažem da su i tada naši mladi naraštaju, bez obzira koliko okolnosti bile teške pokazali zrelost i odgovornost prema društvu i sebi. Vratite se, deco, u amfiteatre, što pre da krenete da dajete ispite i završavate fakultete. Nije vam mesto na ulici, onaj ko vam kaže da na ulici polažete “najvažniji ispit“ ne misli na vas, a sasvim sam sigurna ni na vaše roditelje, koji izdvajaju novac ne da bi vi bili na ulicama, već u studentskim domovima i čitaonicama – zaključila je prof. dr Birsena Numanović Duljević.

Foto: Privatna arhiva

Možete li nam reći nešto više o trenutnim projektima JP „Nuklearni objekti Srbije“ i u kom pravcu se razvija nuklearna energetika u Srbiji?

– JP „Nuklearni objekti Srbije“ od svog osnivanja 2009, radi na realizaciji zadataka koji su predviđeni zaključcima Vlade Republike Srbije, a odnose se na sanaciju istorijske zaostavštine prethodnih nuklearnih programa SFRJ, što konkretno u ovom trenutku znači sanaciju stanja skladišta radioaktivnog otpada. Da bi se i tehnički pristupilo tom poslu bilo je potrebno prethodno izgraditi dva nova, savremena skladišna objekta, H3 za nisko i srednje aktivan radioaktivni otpad i bezbedno skladište BS za iskorišćene jake izvore jonizujućih zračenja. Sem toga bilo je potrebno i pustiti u pogon Postrojenje za preradu radioaktivnog otpada, kako bi se stari otpad, koji se nalazi u starim hangarima H1 i H2 preveo u adekvatne forme za skladištenje u novim objektima. JP je završilo izgradnju skladišnih objekata H3 i BS, a objekat PPO se nalazi u probnom radu. Puštanje objekta PPO u pogon očekuje se u trećem kvartalu ove godine, kada bi se otpočelo sa pražnjenjem starih hangara i preradom otpada iz njih. JP je pripremilo svu potrebnu propisanu dokumentaciju za dobijanje odgovarajućih licenci za obavljanje konkretnih nuklearnih aktivnosti.

Uveden je Program razvoja nuklearne energije koji definiše tri razvojne faze od čijih rezultata će zavisti kojom dinamikom i obimom će Republika Srbija implementirati nuklearnu energetiku

– Pored tog, trenutno najvažnijeg zadatka za ovu godinu, JP radi i na jačanju svojih kapaciteta u pratećim potpornim specijalnostima, kao što su radijaciona sigurnost i nuklearna bezbednost, u segmentima u kojima JP ima jedinstvenu poziciju u Republici Srbiji. U sistemu delovanja u slučaju vanrednog događaja, kapaciteti JP-a i Republike Srbije biće značajno povećani modernizovanim uređajem za merenja aktivnosti celog tela, što je od značaja u slučaju kontaminacije i unošenja radioaktivnog materijala u telo, do čega može doći u slučaju akcidenata. Isto tako, novouspostavljena laboratorija za forenziku nuklearnog materijala može biti od značaja za detekciju i identifikaciju radioaktivnog i nuklearnog materijala koji bi se otkrio u ilegalnom prometu na granicama ili u unutrašnjem prometu.

U sistemu delovanja u slučaju vanrednog događaja, kapaciteti JP-a i Republike Srbije biće značajno povećani modernizovanim uređajem za merenja aktivnosti celog tela, što je od značaja u slučaju kontaminacije i unošenja radioaktivnog materijala u telo, do čega može doći u slučaju akcidenata

Foto: JP „Nuklearni objekti Srbije“

Kako vidite ulogu Srbije u oblasti nuklearne energije u narednim godinama, s obzirom na globalne trendove?

– Nuklearna energija doživljava svoju renesansu. Posle perioda odustajanja od nuklearne energetike i gašenja već izgrađenih elektrana i odustajanja od izgradnje novih, što je bilo posledica velikih akcidenata koji su se desili na elektranama, došlo je do oživljavanja interesovanja za njihovo korišćenje. Problemi globalnog zagrevanja i potreba za smanjenjem emisije ugljenika doveli su do preispitivanja uloge nuklearne energetike u tom procesu. Na konferencijama na kojima je učestvovao i naš predsednik, 2023 i 2024 zaključeno je da je nuklearna energetika adekvatan odgovor za probleme klimatskih promena. Od 30.11.23. do 13.12.2023 u Dubaiju je održana Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, poznatija kao COP28, čiji se zaključci odnose na cilj da se do 2050 dostigne nulta emisija ugljenika, što zapravo znači prestanak korišćenja fosilnih goriva. Predsednik je na tom skupu izneo stav Srbije da će Srbija usvojiti novu energetsku strategiju kako bi do 2050 dostigla taj cilj, i tako doprinela rešavanju klimatskih promena. 21.03.2024 u Briselu predsednik Vučić je učestvovao na prvom globalnom Samitu o nuklearnoj energiji, na kom je dogovoreno da je nuklearna energetika izuzetno sredstvo koje pruža mogućnost da se klimatske promene stave pod kontrolu, i na kom je predsednik iskazao zainteresovanost Republike Srbije da doprinese tom procesu. Međunarodna Agencija za Atomsku Energiju sa sedištem u Beču, pokrenula je inicijativu pod nazivom „Atomi za neto nulu“ (Atoms4NetZero) kao podršku zemljama članicama u naporima da iskoriste moć nuklearne energije u prelasku na tzv. neto nulu. Prema podacima MAAE, danas u svetu postoji 417 energetskih nuklearnih reaktora, od kojih su 23 trenutno u prekidu pogona, a 62 nova su u procesu izgradnje.

– Na osnovu tako iskazane političke volje, u Republici Srbiji su već počeli da se odvijaju određeni procesi koji bi vodili uvođenju nuklearne energetike u energetski bilans države: 10.jula 2024. potpisan je Memorandum o razumevanju u oblasti primene i razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji između Ministarstva rudarstva i energetike i 5 ministarstava i 20 fakulteta, instituta i energetskih preduzeća, a krajem godine usvojena je nova Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040 sa projekcijama do 2050 godine kao i izmene Zakona o energetici. Izmenama tog zakona stavljen je van snage Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, a uveden je Program razvoja nuklearne energije koji definiše tri razvojne faze od čijih rezultata će zavisti kojom dinamikom i obimom će Republika Srbija implementirati nuklearnu energetiku.

Srbija je iskazala interesovanje za male modularne reaktore (SMR). Možete li objasniti šta su oni i koje su njihove prednosti u odnosu na klasične nuklearne elektrane?

– Mali modularni nuklearni reaktori se razlikuju od standardnih po veličini, snazi, činjenici da su ugrađene inherentne mere sigurnosti, fleksibilnosti dizajna kao i mogućnosti da se relativno jednostavno proširuje kapacitet postrojenja na odabranoj lokaciji. Pogodnim ih čine i određena tehnička rešenja kao što je na primer ređa potreba za remontom i zamenom goriva, na primer. Jedna od prednosti ovih reaktora je što je njihova izgradnja brža u odnosu na standardne reaktore, jer se izgrađeni dopremaju na izbranu lokaciju. Imajući u vidu činjenicu da su mali, moguće ih je locirati i na lokacijama koje ne bi bile pogodne za standardne reaktore. Njihova veličina i fleksibilnost dizajna, koji se kreće od tzv mikroreaktora, snaga od 10 MW(e) do malih reaktora snaga od 300 MW(e) omogućavaju njihovo postavljanje na različite lokacije, kao što su na primer male udaljene zajednice, industrijska postrojenja na nedostupnim lokacijama i slično.

Mali modularni nuklearni reaktori se razlikuju od standardnih po veličini, snazi, činjenici da su ugrađene inherentne mere sigurnosti, fleksibilnosti dizajna kao i mogućnosti da se relativno jednostavno proširuje kapacitet postrojenja na odabranoj lokaciji

Foto: JP „Nuklearni objekti Srbije“

Koje su zemlje trenutno lideri u razvoju i implementaciji SMR-a, i gde se Srbija vidi u tom kontekstu?

– Prema podacima MAAE, SMR je eksperimentalna tehnologija sa više od 80 prototipova u 19 zemalja , ali samo dva aktivna postrojenja.

– Trenutno u svetu rade samo tri mala nuklearna reaktora, a tehnologiju komercijalno poseduju samo Rusija i Kina. To su jedno i jedino plutajuće na ruskom Dalekom istoku, koje snabdeva strujom i toplotom manji grad Pevek a postrojenje je poznato kao ‘Akademik Lomonosov’, i u radu je od 2020. Tu su i dva kineska SMR snage 200 MW, koji kao gorivo koriste grafitne kuglice, a od kraja 2023. rade u provinciji Shandong. SMR-ovi uključuju napredne nuklearne reaktore koji imaju do 300 MW snage, što je otprilike trećina ili manje od snage konvencionalnih nuklearnih reaktora. Izuzetak je Rolls-Royceova tehnologija koja ima kapacitet od 470 MW. Među prednostima SMR elektrana navode se brzina gradnje i njihova cena. Westinghouseov (tehnologija NE Krško) mali reaktor AP 300 od 300 MW košta prema medijskim natpisima oko milijardu evra, dok se izgradnja bloka JEK 2 od 1000 MW procenjuje na oko 10 milijardi.

Da li postoji plan za eventualnu izgradnju ovakvih reaktora u Srbiji, i ako da, u kojoj fazi su pripreme?

– Srbija još nije donela konkretne planove o izgradnji nuklearnih energetskih reaktora. Očekuju se rezultati preliminarne tehničke studije kao i realizacija prve dve faze Programa razvoja nuklearne energetike, utvrđene članom 365a Zakona o energetici. Tek tada može biti reči o konkretnim planovima.

Koji su ključni izazovi i prepreke uvođenju SMR tehnologije u Srbiji, bilo da su regulatorne, tehnološke ili finansijske prirode?

– Republika Srbija je imala 2 istraživačka nuklearna reaktora u pogonu, studijske programe za potrebne obrazovne profile na nekoliko fakulteta, istraživačku bazu, redovne konferencije i razmenu znanja sa kolegama iz inostranstva. Međutim, posle akcidenta u Černobilu i usled atmosfere u društvu, država donosi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SFRJ („Sl. list SFRJ“, br 35/1989), i kasnije Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Sl. List SRJ br 12/95 i Sl. glasnik RS, br. 85/2005-dr.zakon). To je dovelo do gašenja skoro svih razvojnih aktivnosti u ovoj oblasti, čak i šire nego što je zakon predviđao. Studijski programi su se ugasili, interesovanje studenata je opalo, a kadrovi su potražili svoju budućnost u instranstvu. Ono malo što ih je preostalo, do sada je uglavnom penzionisano.

Foto: JP „Nuklearni objekti Srbije“

– JP „Nuklearni objekti Srbije“ predstavlja kontinuitet kompetentnosti i znanja u ovoj oblasti u našoj zemlji i bazu za dalji razvoj kapaciteta države za primenu nuklearnih tehnologija. Kako je proces implementacije nuklearno energetskog programa relativno dug, postoji objektivna mogućnost da se kapaciteti države povećaju, jer postoji iskazana politička volja, koju će pratiti i zatvorena finasijska konstrukcija, a zatim unapređen regulatorni okvir. Sa tim preduslovima, vratiće se interesovanje mladih ljudi, programi na fakultetima, a već postoje i široke mogućnosti obrazovanja i sticanja iskustva u inostranstvu. I na kraju, i isporučilac opreme, po pravilu ima namenske obuke za operatore takvih objekata.

– Imajući u vidu objektivnu činjenicu da nuklearne tehnologije mogu nositi rizike čiji domet ne poznaje državne granice, verujemo da Republika Srbija neće biti sama u razvoju svojih kapaciteta, već sasvim sigurno, kao i do sada, može da računa na podršku specijalizovanih međunarodnih organizacija kao što je Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je više puta istakao značaj modernih energetskih rešenja za Srbiju. Kakvu podršku dobijate od Vlade i predsednika u vezi sa razvojem nuklearne energetike?

– Naše preduzeće je prepoznato kao značajni akter u svim razgovorima i planovima o uvođenju nuklearne energetike u Republiku Srbiju, jer predstavlja kontinuitet kompetentnosti i znanja u ovoj oblasti u našoj zemlji i bazu za dalji razvoj kapaciteta države za primenu nuklearnih tehnologija. Kako su osnovni zadaci JP u ovom trenutku sanacija istorijske zaostavštine prethodnih nuklearnih programa SFRJ, radeći na njihovoj realizaciji statsava nova generacija stručnjaka relevantnih za ovu oblast. Do sada smo nailazila na razumevanje i podršku u rešavanju povremenih problematičnih situacija, koje su se ticale uglavnom promptne finansijske podrške za rešavanje iskrslih problema.

Kako se Srbija priprema u pogledu zakonodavnog okvira i regulative da bi omogućila razvoj nuklearne energije i konkretno SMR-a?

– Srbija je napravila prve korake u tom smeru, donošenjem izmena zakona o energetici, i ukidanjem moratorijuma na izgradnju NE. Zakonom je predviđeno da se Program razvoja NE vrši u tri faze, i to: ispitivaje opravdanosti pristupa razvoju NE, razvoj PNE i na kraju, ukoliko rezultati prve dve faze to potvrde i Sprovođenje PNE. Tada bi se pistupilo i usvajanju odgovarajućeg pravnog okvira.

Foto: Printscreen Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije

Da li postoje pregovori ili dogovori sa stranim partnerima i kompanijama u vezi sa implementacijom SMR tehnologije u Srbiji?

– Koliko je nama poznato, iz javno dostupnih informacija, još uvek ne postoje pregovori ili dogovori sa stranim partnerima ili kompanijama. Još uvek je rano za to. Tek u drugoj fazi PNE razmatra se izrada „analize opcija za bilateralnu ili regionalnu saradnju posebno sa državama sa već realizovanim programima za mirnodopsku primenu NE“. Postoje razgovori o saradnji u razvoju nuklearne energetike, na državnom nivou sa nekim državama kao što su Francuska i Slovenija.

Jedan od glavnih strahova javnosti je bezbednost nuklearne energije. Kako bi Srbija osigurala najviše standarde bezbednosti prilikom uvođenja SMR tehnologije?

– Jedna od prednosti SMR tehnologije je što je inheretno sigurna, tj. ugrađene su pasivne mere sigurnosti koje ne zavise od ljudskog faktora. S druge strane, imajući u vidu njihovu manju snagu, i samim tim i manju količinu goriva, rizik od njihovog korišćenja je znatno manji.

Kako bi upotreba ovih reaktora uticala na ekološku situaciju u Srbiji, posebno u kontekstu smanjenja emisije ugljen-dioksida i energetske tranzicije?

– Kao što smo već rekli, nuklearne elektrane svakako doprinose smanjenju emisije ugljen dioksida, a u kojoj meri će pomoći ekološkoj situaciji u Srbiji, zavisiće od izabranog tipa reaktora, njegove snage i lokacije na kojoj bi se postavio, ukoliko je reč o SMR-u.

Nuklearne elektrane svakako doprinose smanjenju emisije ugljen dioksida, a u kojoj meri će pomoći ekološkoj situaciji u Srbiji, zavisiće od izabranog tipa reaktora, njegove snage i lokacije na kojoj bi se postavio, ukoliko je reč o SMR-u

Da li Srbija planira da u budućnosti postane regionalni lider u nuklearnoj energetici, i kako SMR mogu doprineti energetskoj nezavisnosti zemlje?

– Republika Srbija ima tradiciju u korišćenju istraživačkih nuklearnih reaktora i nuklearnim istraživanjima u najširem smislu. Kako sada postoji iskazana politička volja za aktuelizovanjem nuklearnih istraživanja u cilju razvoja kadrova za prihvatanje i eksploataciju nuklearno energetskih tehnologija, ne vidimo smetnje da Srbija opet postane regionalni lider u nuklearnoj energetici.

Kakva je računica – da li bi ovakvi reaktori bili isplativi za Srbiju na duže staze, i da li bi mogli doprineti snižavanju cena električne energije?

– Izgradnja nuklearnih elektrana je oduvek bila finansijski izazov za zemlje koje otpočinju taj program. Izgradnja standardnih NE, u grubom, može da košta nekoliko desetina milijardi dolara, dok izgradnja SMR-a može da ide od pola milijarde do nekoliko milijardi dolara. Međutim, dugoročni doprinos ekonomiji zemlje je značajan. Poznata su iskustva zemalja koja se na bazi proizvodnje struje iz nuklearnih elektrana isplatile spoljni dug zemlje.

Foto: Printscreen Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije

Kakav je vaš lični stav o budućnosti nuklearne energije u Srbiji i regionu?

– Moj lični stav se zasniva na rezultatima analiza i zaključcima stručnjaka različitih relevantnih profila. Ako se pogleda veliko globalno eksploataciono iskustvo u korišćenju nuklearnih elektrana, koje iznosi 20169 reaktor godina i ako se zna koliki je značaj raspoloživog energetskog potencijala u razvoju zemlje, zaključak je praktično očigledan. Uz dosledno poštovanje uspostavljenih normi sigurnosti i bezbednosti u korišćenju nuklearnih energetskih reaktora, i unapređenju svih povezanih segmenata ddruštva, nuklearna energetika nam može doneti samo koristi.

Kada možemo očekivati prve konkretne korake u realizaciji ovog projekta?

– Možemo smatrati da su prvi koraci već otpočeli donošenjem pravnog okvira koji omogućava istraživanja i razvoj, saradnju sa međunarodnim akterima i unapređenje kadrovskog potencijala. Sredinom ove godine očekuju se rezultati preliminarne tehničke studije o mogućnosti mirnodopske primene nuklearne energije u zemlji.

U poslednje vreme svedoci smo učestalih napada na predsednika Aleksandra Vučića, kako iznutra, tako i spolja. Kako vi vidite te napade i koliko je važno da država ostane stabilna kako bi se realizovali veliki infrastrukturni i energetski projekti?

– Napadi na predsednika Vučića su deo pokušaja destabilizacije Srbije, ali je od ključne važnosti da država ostane stabilna kako bi se nastavili veliki infrastrukturni i energetski projekti koji garantuju bolju budućnost za sve građane. Nuklearni energetski programi pretstavljaju dugoročno opredeljenje države. Sve faze razvoja i eksploatacije nuklearno energetskih postrojenja, kao i tretman radioaktivnog otpada i dekomisija takvog objekta su dugogodišnje i pretpostavljaju kontinuitet, kako bi tako skupa investicija bila i isplativa i sigurna po stanovništvo i životnu sredinu. U tom smislu, važno je imati stabilno državno i društveno okruženje, koje prepoznaje značaj takvog programa i stoji uz njega. Iskustvo prethodne Jugoslavije, koja je planirala i raspisla tender za veliki broj nuklearnih elektrana, a na kraju izgrađena je samo NE Krško, pokazuje kako mogu da se prekinu i završe takvi programi ako nema stabilnosti u zemlji.

Foto: JP Nuklearni objekti Srbije