– Dosta projekata ide u dobrom smeru. Dosta se projekata radi u punom kapacitetu, počev od infrastrukturnih po pitanju izgradnje modernih saobraćajnica, ulica kao što je ulica Milovana Lazarevića, koja je završena pre par nedelja. Zatim, Železnička koja je u završnoj fazi asfaltiranja do izgradnje velike tržnice, odnosno nove Gradske pijace koja će značajno promeniti izgled samog centra grada, ali i otvoriti nam neke nove mogućnosti. Tu je nastavak radova na izgradnji trga sa podzemnom garažom, dva trga sa podzemnom garažom i izgradnje kanalizacije koju finansira naša država u saradnji sa Narodnom Republikom Kinom. To je projekat „Čista Srbija“. Mislim da zaista idemo u dobrom pravcu. Radimo i na rekonstrukciji škola, zameni stolarije po pitanju energertske efikasnosti… Nismo zaboravili ni naše najmlađe sugrađane po pitanju izgradnje parkića i igrališta u brojnim seoskim i prigradskim mesnim zajednicama.

Zbog vremenskih nepogoda Srbija je pretpela velike štete. Kakva je situacija u Lazarevcu, da li je opština pretrpila velike štete?

– Svaki vid štete je zaista teška stvar i opterećujuća. Kako pre svega za građane, odnosnoi ljude koji su pogođeni štetom, tako i za jedinice lokalne samouprave, u ovom slučaju opštinu Lazarevac. Imali smo određenu štetu od poplava, pre par nedelja, u nekim mesnim zajednicama, gde je 20-tak domaćinstava pretrpelo određeni vid štete. Pre nekoliko dana smo imali takođe veliko nevreme i štetu u neke četiri mesne zajednice. Tu je bilo oštećene krovove na porodičnim domaćinstvima, odnosno kućama. Nadam se da će ove elementarne nepogode napokon mimoići ne samo Lazarevac, već i našu zemlju. Vidimo da su širom zemlje, ali i van granica Srbije, zaista nepogode nanele veliku štetu porodicama, gradovima i opštinama. Još je možda i teža situacija nego u Lazarevcu. Ali, na svu sreću, ove sadašnje elementarne nepogode nisu ni nalik onima koje smo imali u Lazarevcu 2014. godine, i po pitanju padavina, ali i vetra koji je tada naneo ozbiljnu štetu. Više od 100 domaćinstava je tada bilo pogođreno u olujnom vetru koji je pogodio našu opštinu.

Da li uspevate da pomognete svim domaćinstvima koja su pretrpela štetu?

– U saradnji sa Ministarstvom za javna ulaganja i po preporuci, Zaključku Vlade Srbije i predsednice Vlade Ane Brnabić, ali i uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odmah smo izašli na teren, napravili popis štete po pravilniku Vlade i Ministarstva. Zatim smo to prosledili u nadležne institucije koji je to kategorizovao u zavisnosti, tj. prema proceni, i kategorizaciji štete.

Da li će svi građani biti zadovoljni?

– Sigurno da neće, jednostavno takva su vremena. Ali, trudimo se maksimalno da našim sugrađanima izađemo u susret i maksimalno rešimo njihove probleme. Evo, kreću komisije da popišu štetu za ovaj olujni vetar i da onda vidimo koliko je to realno sredstava, koliko možemo izaći u susret. To je ono što je naš stav i kroz preporuku Vlade Republike Srbije na prvom mestu su kuće, odnosno domaćinstva, gde ljudi žive. Odnosno porodične kuće, a zatim po prioritetu ide sve ono ostalo. Da li su to objekti od javnog značaja, da li su škole, vrtići, ako ima u tim objektima oštećenja. Ako nema, onda idemo na ostalo – da li su to plastenici ili neki drugi objekti. Nadam se, po ovom preleminarnom rezultatu, da ćemo uspeti da pomognemo našim sugrađanima po pitanju te materijalne štete koja ih je zadesila zbog olujnog vetra.

GRADI SE 108 KILOMETARA KANALIZACIONE MREŽE

Jedan od većih projekata jeste izgradnja kanalizacione mreže u Lazarevcu koja je nešto više od 100 kilometra…

– Mi smo, za pohvalu, jedna od 17 opština na čelu sa Gradom Novim Sadom koji su potpisali sa tadašnjim ministom građevine, saobrađaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem i predstavnicima Kine taj projekat izgradnje od 108 kilometara kanalizacione mreže i dve fabrike za preradu otpadnih voda. Ukupno je sedam mesnih zajednica obuhvaćeno izgradnjom kanalizacione mreže. Najveća mesna zajednica u kojoj se to radi je skoro 52 kilometra kanalizacione mreže i jedno postrojenje za preradu otpadnih voda sa više od 20.000 ekvivalenata. To je Mesna zajednica Veliki Crljeni. Kao i glavni fekalni kolektor koji će se raditi u slivu reke Lukavice. Ona je sada bukvalno otvoreni fekalni kolektor. Sve smo to potpisali i radovi idu određenom dinamikom.

Gde se sada izvode radovi?

– Na terenu trenutno imamo izvođače radova u MZ Veliki Crljeni gde radi dosta ekipa. Drugo gradilište po pitanju kanalizacione mreže, gde se izvode radovi preko projekta „Čista Srbija“, je u MZ Šušnjar. Neke druge mesne zajednice su urađene. Ostaje nam takođe i taj glavni fekalni kolektor u slivu reke Lukavice i dva postrojenja za preradu otpadnih voda. Mislim da izgradnjom ta dva postrojenja i priključenje svih korisnika na tu kanalizacionu mrežu upravo ćemo zaštiti životnu sredinu, a zatim i sigurno naše zdravlje. Jednostavno stvorićemo kvalitetnije uslove za život naših sugrđana, odnosno naše dece, komšija i prijatelja.

To je ogroman projekat i sredstva su obezbeđena… A ono što je bitno isto za Lazarevac jeste da se reka Lukavica više ne zagađuje…

– Sredstva su obezbeđena. Reka Lukavica se više neće zagađivati izgradnjom tog fekalnog kolektora. Taj celokupan projekat oko tih 108 kilometara, koliko ide, i dve fabrike ukupna vrednost je negde oko 70 miliona evra, nekih 8 milijardi dinara. To je skoro osam budžeta naše opštine i zahvaljujući pre svega politici i države i Vlade, i predsednika, sigurno su ta sredstva mogla i da se obezbede. Ne samo za naše sugrađane već i za ostale građane naše Republike gde se isto rade te kanalizacione mreže. Mislim da je to vrlo značajan projekat. Sada to izaziva revolt kod naroda, jer se kopaju ulice. Ali, onog trenutka kada se sve to priključi, ulice vrate u prvobitno stanje, mislim da će tek onda građani shvatiti značaj izgradnje kanalizacione mreže. Sutra će se stvoriti uslovi da uz reku Lukavica u punom kapacitetu zaživi i naš gradski park, šetallište uz samo korito reke, da se naprave nove biciklističke staze, staze za rekreativce, za trčanje, šetnju… To je vrlo značajan projekat.

IZGRADNJA PIJACE, PREDŠKOLKE USTANOVE, FISKULTURNIH SALA, REKONSTRUKCIJA ŠKOLA…

Pored svega ovoga napomenuli ste i izgradnju grdske pijace kao jedan od značajnijih poduhvata?

– Da. Imali smo staru lokaciju gde je uz maltene glavnu ulicu Dula Karaklajića, zaista bilo ruglo, stare tezge. Kao kada je na Novom Beogradu nekada bila kvantška pijaca gde se sada pravi autobuska stanica. Ova nova pijaca se nalazi nekih 100 metara dalje i sadržaće više od 100 tezgi sa hladnjačama, zatvorenim kapacitetima, kao mini tržni centar, sa velikim brojem lokala. Izgradnjom i stavljanja u funkciju tog prostora nama se otvara mogućnost uz saradnju sa Gradom Beogradom i nadležnim institucijama da postojeću lokaciju stavimo dalje u funkciju na jedan drugi način. Da li će to sutra biti trg, parking prostor ili neki javni objekat, zgrada… Ali, u potpunosti će se promeniti taj izgled našeg dela grada koji je zaista za sada ruglo. Sa druge strane, uvešće red po pitanje komunalnih dešavanja na te dve pijace…

– Pored te pijace, uskoro očekujem i raspisivanje, po drugi put, javne nabavke za izgradnju predškolske ustanove u MZ Stepojevac za tri mesne zajednice. Tu će ići više od 100 mališana. Do kraja ove godine očekujemo i raspisivanje javne nabavke za izgradnju fiskulturne sale za srednju tehničku školu i gimnaziju. Sredstva su obezbeđena i pozicionirana su kod nadležnog sekretarijata na nivou Grada Beograda. Verujem da će vrlo brzo biti raspisana javna nabavka i da se počne sa izgradnjom ovog jednog modernog objekta, uz početak izgradnje vrtića u gradskom jezgru Lazarevca za nekih 120 mališana. To nam je želja i želja velikog broja građana. Jer jednostavno, i pored toga što se Grad Beograd trudi maksimalno i pruža podršku i prema privatnim vrtića i iznajmljivanju prostora, koji mogu da se prilagode, izgradnjom ovog vrtića bukvalno nijedno dete ne bi bilo na listi za čekanje za upis u vrtić. To je poslednjih godina zaista smanjeno u velikoj meri zahvaljujući politici Grada Beograda, a i sada gradonačelnika. Mislim da je to vrlo značajno za nas.

Radi se i na obnovi škola, prvenstveno stolarije zbog energertske efikasnosti. I balon sala se radi u jednoj osnovnoj školi u Lazarevcu…

– Završili smo balon salu koja je bila u određenim nekim tehničkim problemima za Osnovnu školu „Vojislav Voka Savić“. To je najstarija osnovna škola i objekat u centralnom gradskom jezgru. Već idu radovi i obezbeđena su sredstva van budžeta za balon salu u OŠ „Sveti Sava“. Tu pohađaju deca iz dve mesne zajednice od 5. do 8. Razreda. Mislim da će ti mališani zaista imati kvalitetne uslove za odvijanje zimske nastave. Radovi već uveliko teku.

– Što se tiče energetske efikasnosti, posle 40 godina, uradili smo komplet zamenu stolarije na srednjoj školi, na gimnaziji u Lazarevcu. Očekuje se narednih nedelja početak, takođe, zamene stolarije, fasade i krova na OŠ „Vojislav Voka Savić“ i stolarije na OŠ „Knez Lazar“, kao i delu Muzičke škole „Marko Tajčević“. Pomogli smo i nabavku 63 interaktivne table za sve škole, osnovne i srednje, na teritoriji opštine Lazarevac. Sigurno je da ćemo na taj način unaprediti kvalitet nastave i obrazovnog sistema u Lazarevcu.

LAZAREVCU JE POTREBAN IZLAZAK NA AUTO-PUT

Da li će Lazarevac izaći na auto-put? Da li se razgovara o nekim pristupnim saobraćajnicama?

– Iskreno se nadam. To je spas za ovu opštinu i za ove građane. Postoji Zaključak Vlade Republike Srbije pre svega o izgradnji petlje Županjac, u MZ Županjac, o silasku i ulasku na auto-put „Miloš Veliki“. U međuvremenu, Vlada je donela Zaključak na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića o izgradnji trase brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe“. 35 kilometara prolazi kroz teritoriju opštine Lazarevac. Ta brza saobraćajnica „Vožd Karađorđe“, povezuje Lazarevac i Aranđelovac, i dalje do Markovca na trasi te opštine. Kao što je predsednik Vučić istakao, jedan krak će se vezati od pravca Mladenovca na „Vožd Karađorđe“, Lazarevca, odnosno Topole. Mislim da je to žila kucavica kada bude izgrađen. Ne sumnjam da će predsednik i država to izgraditi. Otvoriće mogućnost otvaranja, u južnom delu opštine Lazarevac, privredne zone.

– Tu zaista ima jedan ogroman prostor koji nije iskorišćen. Ima mesta za jedno dve-tri kvalitetne industrijske zone, da se dovedu investitori koji bi otvorili nova radna mesta i zaposlili naše sugrađane. A sa druge strane možemo da razvijamo i seoski turizam sa izgradnjom te trase brze saobraćajnice. Svi znamo da su sa ekonomskog aspekta, svuda žila kucavica auto-putevi koji povezuju gradove, opštine, države. Svaki investitor želi i brz transport svog gotovog proizvoda. Imali smo tu nesreću da smo udaljeni od aerodroma. Kada je građena fabrika za vakcine, bili smo u tom najužem izboru, jer imamo zaista dobre lokacije. Ali zbog udaljenosti i nemogućnosti izlaska na „Miloš Veliki“ uskraćeni smo bili za tu izgradnju fabrike vakcina u Lazarevcu.

Koliko su Lazarevcu zapravo potrebne investicije? Da li treba neka veća fabrika da dođe?

– Uvek iskoristim priliku da kažem i predstavnicima Vlade, ministrima, državnim sekretarima, gradonačelniku i predsedniku, kada je boravio u Lazarevcu prethodne godine, da ih zamolim i da im pošaljem poruku da nam se pomoogne po pitanju dovođenja jednog investitora. Mi smo uspeli da dovedemo jednog investitora koji je zaposlio 1.000 naših sugrađana. U pitanju je jedna nemačka firma, odnosno sada američka, IGB Automotiv. Njihova matična fabrika je u opštini Inđija, a jedan deo proizvodnog pogona je kod naših komšija u opštini Lajkovac. Ali, treba nam jedan ozbiljan investitor koji bi mogao da parira po pitanju platežne moći ljudima koji su zaposleni u Elektroprivredi Srbije, ogranku Kolubara. A sa druge strane da rasteretimo taj pritisak na javni sektor, odnosno na državna javna preduzeća. Jednostavno, moramo zaposliti naše sugrađane, jer znamo da od poreza na zarade, od poreza na imovinu na te objekte, se novac sliva u budžet opštine, republike, Grada Beograda. Mi taj novac dalje vraćamo kroz ulaganja u infrastrukturu – vodovod, kanalizaciju, puteve, parkiće i sve ono što je potrebno za građane. Oni u razgovoru sa nama istaknu šta im je potrebno, a da je realno da se to realizuje.

Kada su u pitanju lokalni putevi, da li uspevate da ih obnovite?

– Trudimo se maksimalno da uz podršku Grada Beograda, države uradimo dosta putne infrastrukture. Lazarevac je velika opština površinski, skoro 60.000 stanovnika ima. Samo centralno gradsko jezgro gotovo ima 37.000, 38.000 stanovnika. Sa druge strane, imamo velika sela, dosta puteva koja gravitiraju na obodu površinskog kopa, odnosno Kolubare – EPS-a. Ti putevi su u vrlo lošem stanju zbog korišćenja svakodnevne mehanizacije. Zaista se trudimo da u svakom selu, u skladu sa mogućnostima i potrebama, uradimo što je više moguće. Ne samo po pitanju putne infrastrukture, već i po pitanju drugih objekata. To je ono što sam istakao – škola, sportski tereni, objekati za sportske aktivnosti, domovi kulture…

– U mnogim seoskim sredinama ti seoski klubovi su jedina razonoda tim meštanima. Negde postoje kulturno-umetnička društva. Imamo Domove kulture iz ’60-ih, ’70-ih, ’80-ih godina koje nagriza zub vremena. Sada to pokušavamo da renoviramo, saniramo. Izgrađujemo i kapele na seoskim grobljima, to svi sada traže. Jednostavno morate to da uradite. Očekujemo da do kraja godine uradimo dosta puteva, nekih pedesetak puteva planiramo da uradimo.

Da li će to biti dovoljno?

– Sigurno da neće. Ali ne sumnjam da ćemo i početkom naredne godine krenuti u realizaciju izgradnje istog broj puteva, kao i da završimo ove velike kapitalne projekte. Uradićemo sve ono što je potrebno našem gradu I našim građanima.

MAKSIMALNO POMAŽEMO POLJOPRIVREDNIKE

Uspevate li još na neki način da pomognete selu, na primer oko poljoprivredne proizvodnje?

– Poslednih sedam godina, od 2016. godine maksimalno smo podigli podršku poljoprivrednicima sa teritorije opštine Lazarevac. Po pitanju i subvencija i po pitanju podrške otvaranjem Kancelarije za poljoprivredu. Prvi smo na teritoriji Grada Beograda kao opština koja je otvorila Kancelariju za poljoprivrednike. Tu poljoprivrednici dobijaju informaciju besplatno kako mogu i na koji način da registruju svoje poljoprivredno gazdinstvo, šta im je potrebno od dokumenata da bi dalje mogli da registruju svoje poljoprivredno gazdinstvo.

– Sa druge strane, organizujemo i besplatne izlete, edukacije, tribine za naše poljoprivrednike… Ono što je vrlo značajno, pomažemo maksimalno kada Grad Beograd ili Ministarstvo poljoprivrede raspiše određene podsticaje za unapređenje, razvoj i podizanje proizvodnje u poljoprivrednim gazdinstvima da mogu da konkurišu. Moram posebno istaći da smo u poslednjih nepunih sedam godina maksimalno pomogli veliki broj poljoprivrednika. Čak smo naterali, da se tako izrazim, da veliki broj građana Lazarevca, kao dodatnom delatnošću, počne da se bavi nekim vidom poljoprivrede. Da li je to na primer uzgoj pčela i proizvodnja meda. Ovde imamo i brend Kačerski med koji je sertifikovan kod Evropske unije.

– Dosta naših sugrađana je počelo da se bavi voćarstvom, proizvodnjom rakije, čipsa od voća… Imamao i dosta ljudi koji se bave povrtarstvom. Naši sugrađani se slabije bave stočarstvom i to je evidentan problem kao i svuda u Srbiji. Imamo par velikih stočarskih gazdinstava koji se bave krupnom stokom. A imamo i dosta ljudi koji se bave uzgojem cveća i distribucijom tih proizvoda. Mislim da dosta ljudi shvata da napokon, iako je poljoprivreda teška, da se on nje može zaista živeti.