U poslednjoj deceniji, svet finansijskih usluga prolazi kroz transformaciju koju predvodi digitalizacija.

Tradicionalni modeli bankarstva, koji su decenijama dominirali tržištem, sada se prilagođavaju zahtevima moderne tehnologije i promenama u navikama korisnika. Uz sve veću ulogu fintech kompanija, finansijski sektor ulazi u eru inovacija koja obećava veću pristupačnost, efikasnost i personalizaciju usluga.

Kako tehnologija menja tradicionalno bankarstvo?

Tehnološki napredak redefiniše način na koji banke funkcionišu i komuniciraju sa klijentima. Mobilne aplikacije, onlajn bankarstvo i digitalni novčanici omogućili su klijentima da pristupe svojim finansijama bilo kada i bilo gde. Ovo je dovelo do smanjenja potrebe za fizičkim filijalama, dok se banke sve više oslanjaju na tehnologije poput veštačke inteligencije (AI) i blokčejna kako bi poboljšale operacije i obezbedile sigurnost transakcija.

Glavne promene uključuju:

Personalizovane usluge: Banke koriste podatke kako bi ponudile proizvode i usluge prilagođene individualnim potrebama korisnika.

Brzina i praktičnost: Transakcije se obavljaju u realnom vremenu, dok su kreditne provere i odobrenja ubrzani zahvaljujući automatizaciji.

Bezgotovinsko društvo: Sve više korisnika prelazi na digitalne metode plaćanja, smanjujući upotrebu fizičkog novca.

Uloga fintech kompanija u oblikovanju budućnosti

Pored tradicionalnih banaka, na scenu su stupile fintech kompanije – inovativne firme koje kombinuju finansije i tehnologiju kako bi pružile brže, jeftinije i jednostavnije usluge. Fintech kompanije često ciljaju specifične segmente tržišta, poput peer-to-peer pozajmica, digitalnog investiranja ili kriptovaluta, čime konkurencija u sektoru postaje sve intenzivnija.

Prednosti koje fintech donosi uključuju:

Demokratizaciju finansijskih usluga: Omogućavanje pristupa finansijama i populacijama koje su ranije bile isključene iz sistema.

Niže troškove: Zahvaljujući eliminaciji posrednika i optimizaciji procesa, korisnici često dobijaju povoljnije usluge.

Inovacije u korisničkom iskustvu: Interfejsi jednostavni za korišćenje i pametne aplikacije redefinišu interakciju korisnika sa finansijama.

Izazovi i sigurnost u digitalnom bankarstvu

Iako digitalizacija donosi mnoge prednosti, izazovi poput sajber bezbednosti, zaštite podataka i regulative ostaju ključni faktori u razvoju industrije. Banke i fintech kompanije moraju uložiti značajne resurse kako bi obezbedile poverenje korisnika i uskladile se sa zakonodavnim okvirima.

U moderno doba gotovo svaka potraga za potrebnim proizvodom počinje na nekom od pretraživača poput Google, pa ukoliko želite da Vaš posao napreduje, bilo bi dobro da kada potencijalni kupci traže neki proizvod ili uslugu koja se nalazi u Vašoj ponudi, kao rezultat internet pretrage dobiju informacije baš o Vašoj firmi. Ali, nemate svoj sajt i to nažalost omogućava Vašoj konkureciji da bude ispred Vas.

Međutim, ništa nije izgubljeno. Pre nego krenete da paničite, setite se da u Srbiji više od četvrtine, posebno manjih i srednjih firmi, uopšte nema veb-sajt, a opet su lako dostupni na internetu.  Ako na primer u Google pretraživač ukucate RS Company Trstenik, iako firma nema svoju veb-prezentaciju, dobićete sve neophodne informacije o njoj, jer se ona nalazi na najvećoj poslovnoj platformi u Srbiji, Moja delatnost, a zahvaljujući tome i na prvoj stranici pretraživača.

Platforma Moja delatnost, okuplja na hiljade firmi najrazličitijih delatnosti iz svih delova Srbije. Njome upravlja poznata marketinška kuća Digital Azut, koja već godinama kompanijama otvara vrata digitalnog sveta i plasira ih na onlajn tržište. Biti deo Moje delatnosti je več dokazano mudra i najekonomičnije, ali vrlo isplativa, marketing strategija, s obzirom da se radi o najefikasnijem i najbržem rešenju za firme koje nemaju svoj sajt. Svaka objava na tom portalu predstavlja mini verziju internet stranice koja sadrži reprezentativan opis poslovanja svake kompanije, reference, radno vreme, vizuelni identitet firme i kontakt podatke. Dakle, sve ono što zapravo potvrđuje poslovanje jedne firme, jer danas je u svetu pa i u Srbiji opšte prihvaćeno da “ako nisi onlajn, možda i ne postojiš”.

U Digital Azutu su objasnili da firme koje imaju registraciju na platformi Moja delatnost, mogu i naknado uređivati svoju prezentaciju i prilagođavati je svojim potrebama.

“Moja delatnost je pravo mesto za sve firme, posebno one koje još nemaju prozor u onlajn poslovanje, ali je od velikog značaja i za one koje imaju veb-sajt jer izuzetno pozitivno utiče na njegovu posećenost. Do firmi koje su registrovane na našoj platformi putem internet pretraživača stiže se brzo i lako. To doprinosi ugledu firmi i obimima njihovog poslovanja, jer kada ste onlajn dostupni, za Vas ne postoje granice. Ako znamo da više od 70 odsto ljudi u Srbiji istražuje proizvod ili uslugu onlajn, pre donošenja odluke o kupovini, važno je da o Vašoj firmi pronađu makar osnovne podatke, jer ukoliko to ne mogu, gotovo sigurno ostajete bez potencijalnog korisnika. Što duže ostajete nevidljivi na internetu, to će potencijalni gubici poslovanja biti veći, jer onlajn konkurencija bez obzira na potražnju za Vašim proizvodima ili uslugama, preti da vas u potpunosti istisne sa tržišta”, ističu iz Digital Azuta.

Foto: Moja delatnost

Takođe, proverenom strategijom koja kombinuje digitalno i tradicionalno oglašavanje, Digital Azut čini da poslovanje njihovih klijenata bude vidljivo i van internet mreže, kroz štampano izdanje Moja delatnost koje izlazi dva puta godišnje. Ta publikacija se distribuira širom Srbije, pa ukoliko se Vaša firma nalazi u njoj možete biti sigurni da će za Vaše poslovanje saznati široka publika. Tu publikaciju najčešće možete naći na vrlo prometnim lokacijama poput aerodroma, autobuskim stanicama, čekaonicama raznih institucija i ustanova, ali i u domaćinstvima jer sadrži informacije bez kojih ne može nijedan dom.

Jednostavnom registracijom na platformi Moja delatnost, Vaš biznis postaje deo najveće poslovne zajednice u Srbiji. Ne dozvolite da Vas konkurencija istisne sa tržišta – budite vidljivi, budite onlajn!

Globalna inflacija, koja već godinama drma svetsku ekonomiju, sve više pokazuje svoje zube i na lokalnim tržištima. Cena goriva, osnovnih namirnica i energenata raste brže nego ikada, dok plate i penzije ne prate ovaj tempo. Ali, kako smo došli do ove tačke? I šta to znači za svakodnevni život građana i poslovanje u našoj zemlji?

Zašto Globalna Inflacija Pogađa Lokalna Tržišta?

Na svetskoj sceni, glavne ekonomije poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine i zemalja Evropske unije povlače velike poteze kako bi se izborile s inflacijom. Federalne rezerve SAD i Evropska centralna banka podižu kamatne stope, što ima domino efekat na ceo svet. Veći troškovi zaduživanja za multinacionalne kompanije prelivaju se i na manja tržišta, uključujući naše.

Ove promene utiču na:

• Uvoz: Lokalna tržišta zavise od uvoza energenata i hrane. Kada globalne cene rastu, naši troškovi eksponencijalno skaču.
• Valutne kurseve: Osnaživanje dolara i evra dodatno pritiska našu valutu, što čini sve uvezene proizvode skupljim.

Standard Građana na Udaru

Šta ovo znači za prosečnog građanina? Rast cena osnovnih proizvoda i usluga direktno utiče na kućne budžete. U 2024. godini, prema stručnim analizama, prosečno domaćinstvo troši i do 30% više na osnovne životne potrebe nego pre samo dve godine.

• Hrana: Cena hleba, mleka i mesa beleži dvocifren rast. Porodice s prosečnim primanjima već se suočavaju s izborima između kvaliteta i kvantiteta.
• Energenati: Računi za grejanje i struju dostižu rekordne nivoe.
• Zaduženja: Krediti, naročito oni s promenljivom kamatom, postaju gotovo neizdrživi.

Preduzeća su među najvećim gubitnicima. Troškovi sirovina i energenata poskupljuju proizvodnju, dok je potražnja slabija jer građani štede. Manji biznisi, poput lokalnih trgovaca, ugostitelja i zanatlija, teško opstaju.

„Ne možemo da povećavamo cene koliko je potrebno jer bi naši kupci otišli. Tako radimo s minimalnom zaradom,“ kaže vlasnik jedne prodavnice iz Beograda.

Ima li Svetla na Kraju Tunela?

Stručnjaci veruju da će efekti inflacije ostati s nama barem još nekoliko godina. Međutim, postoji nekoliko mogućih rešenja:

1. Podrška države: Subvencije za energente i osnovne proizvode mogu pomoći najugroženijima.
2. Monetarna politika: Centralne banke moraju pažljivo balansirati između stabilizacije kursa i kontrole inflacije.
3. Lokalna proizvodnja: Investiranje u domaću proizvodnju može smanjiti zavisnost od globalnih cena.

Globalna inflacija nije samo brojka na papiru; ona ima realne i bolne posledice na živote građana i poslovanje. Dok veliki igrači na svetskoj sceni pokušavaju da stabilizuju svoje ekonomije, naša tržišta ostaju zarobljena između rastućih troškova i slabog standarda. Da li ćemo uspeti da izdržimo ovaj pritisak ili ćemo postati još jedna žrtva globalnih ekonomskih vetrova? Ostaće pitanje koje nas muči u mesecima koji dolaze.