IZDVOJENO

Najbogatiji ljudi na svetu: Ko su oni i koliko vrede njihova bogatstva?

Svakog dana i godine se lista najbogatijih ljudi na svetu ažurira i svaki put iznova iznenađuje javnost. Dok neki profitiraju od krize i postaju još bogatiji, neki pak budu lakši za neku milijardi dolara. Ali ko su ti ljudi i koliko vrede njihova bogatstva?

Na vrhu liste najbogatijih ljudi na svetu je Bernard Arnault sa 195 miliona dolara, tu je Ilon Mask sa 171 milijrdom, pa Džef Bezos sa 126 miliona dolara. Na 4. mestu jen Bil Gejts sa 121 milijardom dolara, a 5. je Voren Bafet 110 milijardi dolara…

Ali kako su ovi ljudi stekli svoje bogatstvo? Neki su nasledili bogatstvo, dok su drugi stvorili sopstvene imperije. Bez obzira na način, jedno je sigurno – ovi ljudi su uspeli da ostvare neverovatna bogatstva zahvaljujući svojoj viziji, upornosti i talentu za biznis.

Ipak, bogatstvo ovih ljudi često izaziva i kontroverze, jer se postavlja pitanje da li je fer da jedan mali broj ljudi poseduje ogromna bogatstva dok veliki deo sveta živi u siromaštvu.

Sve u svemu, najbogatiji ljudi na svetu su inspiracija mnogima, ali i izvor kritika. Bez obzira na to, oni ostaju lideri u svojim industrijama i utiču na globalnu ekonomiju na razne načine.

Postoje mnogi bogati ljudi širom sveta, ali neki su na vrhu lestvice godinama. Neki su se obogatili kroz inovativnost i tehnološki napredak, dok su drugi nasledili bogatstvo od svojih porodica. Bez obzira na to kako su stekli svoje bogatstvo, ovaj članak će vam pružiti pregled deset najbogatijih ljudi u svetu prema Blumbergu na dan 7. aprila 2023. godine.

1. Bernard Arnault – 195 milijardi dolara

Arnault je francuski biznismen i predsednik kompanije LVMH (Louis Vuitton Moët Hennessy). LVMH je najveći proizvođač luksuznih proizvoda na svetu.

2. Ilon Mask – 171 milijardi dolara

Mask je preduzetnik i inženjer koji stoji iza SpaceX-a, Tesla Motors-a, Neuralinka i The Boring Company. Njegov cilj je da napravi svet sa manje zagađenja i da omogući ljudima da kolonizuju Mars.

3. Džef Bezos – 126 milijardi dolara

Osnivač Amazona i Blue Origin-a, Bezos je najbogatiji čovek na svetu. Amazon je postao najveći online prodavac na svetu, dok Blue Origin se bavi razvojem letova u svemir i letova u suborbitalne visine.

4. Bil Gejts – 121 milijardi dolara

Osnivač Microsofta i filantrop, Gates je jedan od najuspešnijih poslovnih lidera u istoriji. Kroz svoju fondaciju, on radi na poboljšanju zdravstva i obrazovanja širom sveta.

5. Voren Bafet – 110 milijardi dolara

Bivši menadžer investicionog fonda i predsednik Berkshire Hathaway-a, Buffett je poznat po svom izuzetnom investicionom uspehu i filantropiji.

6. Lari Elison – 108 milijardi dolara

Osnivač Oracle-a, Ellison je jedan od najvećih tehnoloških preduzetnika u istoriji. Oracle je najveća kompanija za upravljanje bazama podataka na svetu.

7. Stiv Balmer – 103 milijarde dolara

Balmer je bivši izvršni direktor kompanije Microsoft i jedan je od najbogatijih ljudi na svetu.

Ballmer je bio zaposlen u Microsoftu od 1980. godine, a kasnije je preuzeo poziciju izvršnog direktora od Bila Gejtsa. Tokom njegovog mandata, Microsoft je postao jedna od najvećih i najuspešnijih tehnoloških kompanija na svetu. Nakon što je Balmer napustio Microsoft, fokusirao se na poslovna ulaganja i sportsku franšizu NBA tima Los Angeles Clippers.

8. Lari Pejdž – 99,7 milijardi dolara

Osnivač Google-a, Pejdž je jedan od najuspešnijih tehnoloških preduzetnika u istoriji. Google je postao najveća pretraživačka mašina na svetu.

9. Sergej Brin – 95,3 milijarde dolara

Brin je jedan od osnivača Google-a i trenutno radi u kompaniji Alphabet Inc., koja je matična kompanija Google-a. Rođen u Moskvi, Brin je emigrirao u SAD kao dete. On je takođe poznat po svom aktivnom ulaganju u projekte kao što su Google Glass i napredna pretraživanja kroz Google X.

10. Fransoa Betankur Meje – 88,9 milijardi dolara

Meje je francuska biznismenka i filantropkinja. Ona je najstarija kći pokojne Liliane Betankur, bivše vlasnice kozmetičke kompanije L’Oreal.

Betankur Meje je trenutno predsednica L’Orealove uprave i jedna je od najbogatijih žena na svetu.

Iako su ovo trenutno najbogatiji ljudi na svetu, njihove neto vrednosti mogu da variraju u zavisnosti od tržišnih uslova i drugih faktora. Važno je napomenuti da postoji veliki broj ljudi širom sveta koji poseduju znatna bogatstva, ali nisu na listi najbogatijih.

Foto:Image by un-perfekt from Pixabay

Povezane teme:Izdvojeno

Sledeće

PALMA KRAJEM MAJA VODI 1200 LJUDI U GRČKI GRAD HANIOTI

NE PROPUSTITE

Tabu tema: Šokantna istina o tome što ljudi stavljaju u svoje polne organe

Nastavite sa čitanjem

Kliknite da biste komentarisali

Ostavite odgovor
Одустани од одговора

IZDVOJENO

Prerast u Dobroselici – Tiha čuda kamena i vremena

Foto: Teleks.rs

Duboko u brdima zapadne Srbije, daleko od gužve i turističkih ruta, nalazi se Prerast u Dobroselici na Zlatiboru – prirodni kameni luk koji svedoči o snazi vremena i strpljenju prirode.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Teleks.rs (@teleks.rs)

Smešten u selu Dobroselica, ovaj prerast ostao je skoro nepoznat široj javnosti, ali upravo u tome leži njegov poseban šarm.

Foto: Teleks.rs

Prerasti su retke geomorfološke pojave, nastale dugotrajnim delovanjem vode na stene. U Dobroselici je priroda, kap po kap, izdubila masivnu stenu i oblikovala kameni svod koji danas deluje gotovo nestvarno. Prerast u Dobroselici ne impresionira samo svojim izgledom, već i ambijentom u kojem se nalazi – okružen šumom, tišinom i čistim vazduhom.

Foto: Teleks.rs

Do prerasta se dolazi lokalnim putevima i kratkom šetnjom kroz prirodu. Ovde posetilac dolazi kao gost, ne kao turista. Upravo zbog toga iskustvo je autentično i lično. Zvuk koraka po lišću, miris zemlje i hlad kamena pod lukom prerasta ostaju u sećanju duže od svake fotografije.

Foto: Teleks.rs

Meštani Dobroselice prerast doživljavaju kao deo svakodnevice, ali i kao mesto koje zaslužuje poštovanje. Ne priča se glasno, ne ostavlja se otpad i ne narušava se prirodni sklad. To je nepisano pravilo koje bi svaki posetilac trebalo da prihvati.

Foto: Teleks.rs

Prerast u Dobroselici nije destinacija za masovni turizam. On je mesto za one koji žele da uspore, da zastanu i da se podsete koliko je priroda moćna, a čovek mali. U vremenu brzih putovanja i kratke pažnje, ovaj kameni luk stoji mirno, kao da poručuje da najlepše stvari nastaju polako.

Nastavite sa čitanjem

IZDVOJENO

Iza zidova Belvedera: Mesto gde su se susreli umetnost, moć i istorija

Foto: Teleks.rs

Na blagoj uzvišici južno od istorijskog centra Beča, iza simetričnih vrtova i fontana koje se kaskadno spuštaju ka gradu, nalazi se Dvorac Belvedere, jedno od najprepoznatljivijih mesta austrijske prestonice i nezaobilazna stanica za ljubitelje istorije i umetnosti.

Belvedere nije jedan, već kompleks koji čine Gornji i Donji Belvedere, povezani prostranim baroknim vrtovima. Izgrađen je početkom 18. veka kao letnja rezidencija princa Eugena Savojskog, čuvenog vojskovođe Habzburške monarhije. Za razliku od mnogih dvoraca tog doba, Belvedere nije imao odbrambenu funkciju. Njegova svrha bila je jasna – uživanje, reprezentacija i umetnost.

Od plemićkog doma do mesta istorijskih odluka

Posle smrti princa Eugena, Belvedere prelazi u vlasništvo carske porodice i tokom vremena dobija novu ulogu. U njegovim salonima održavali su se prijemi, dvorske svečanosti i politički susreti. Najznačajniji trenutak moderne istorije dvorca dogodio se 1955. godine, kada je u Gornjem Belvedereu potpisan Državni ugovor kojim je Austrija povratila punu nezavisnost posle Drugog svetskog rata.

Taj događaj dao je Belvedereu značenje koje prevazilazi arhitekturu i umetnost. Dvorac je postao simbol austrijske državnosti i prekretnice u istoriji zemlje.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Teleks (@telekssrbija)

Dom najpoznatije slike Austrije

Danas je Belvedere jedan od najvažnijih muzejskih kompleksa u Beču. Posebnu pažnju privlači zbirka posvećena bečkoj secesiji, u kojoj centralno mesto zauzima Gustav Klimt. Njegova slika „Poljubac“, izložena u Gornjem Belvedereu, smatra se najpoznatnijim umetničkim delom u Austriji i gotovo je nemoguće videti je bez gužve posetilaca.

Pored Klimta, u Belvedereu se mogu videti dela Egona Šilea i Oskara Kokoške, umetnika koji su obeležili burni početak 20. veka i trajno promenili evropsku umetničku scenu.

Vrtovi, pogled i svakodnevni život

Belvedere nije impresivan samo iznutra. Pogled sa gornje terase, koji se pruža preko vrtova ka centru Beča, jedan je od najlepših u gradu. Tokom proleća i leta vrtovi su puni turista, ali i Bečlija koji ovde dolaze na šetnju, trčanje ili kratak predah. Zimi, dvorac poprima mirniju, gotovo melanholičnu atmosferu, kada barokna arhitektura dolazi još više do izražaja.

Više od muzeja

U gradu bogatom dvorcima i kulturnim institucijama, Belvedere se izdvaja jer nije samo spomenik prošlosti. On je i danas aktivan prostor – mesto izložbi, kulturnih događaja i susreta. Upravo ta kombinacija istorijske težine i savremenog života čini Belvedere jednim od najposećenijih i najvažnijih lokaliteta u Beču.

Za mnoge posetioce, to je mesto koje najbolje pokazuje kako se u Beču prošlost i sadašnjost prirodno prepliću.

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Samer Khasseb – Jordanac sa srcem za Balkan: Svakog gosta doživljavam lično, jer znam koliko znači imati nekoga na koga možeš da se osloniš u stranoj zemlji

Samer Khasseb je Jordanac rođen u Beogradu, sa majkom iz Srbije i ocem iz Jordana, koji već godinama pokazuje šta znači istinsko gostoprimstvo.

Kao lokalni vodič u Jordanu, Samer je ugostio preko 25.000 turista sa Balkana, vodeći ih kroz svaki kutak ove fascinantne zemlje sa profesionalizmom, harizmom i hrabrošću.