IZDVOJENO

Mistična mesta širom sveta: Najpoznatiji gradovi duhova

Širom sveta postoje gradovi koji su nekada bili živi i puni života, ali sada su napušteni i prepušteni vremenu i prirodi. Ovi gradovi, poznati kao gradovi duhova, imaju svoje misterije i priče koje intrigiraju ljude decenijama. U ovom tekstu, predstavljamo najpoznatije gradove duhova širom sveta.

Pripyat, Ukrajina Pripyat je grad u Ukrajini koji je bio dom za radnike i porodice koji su radili u obližnjoj nuklearnoj elektrani Černobilj. Nakon katastrofe u Černobilju 1986. godine, grad je evakuisan i postao je pustinja. Danas se Pripyat smatra jednim od najpoznatijih gradova duhova na svetu, a ljudi ga posećuju da bi videli ostatke života koji su ostali nepromenjeni od trenutka kada su ljudi napustili grad.
Centralia, Pensilvanija, SAD Centralia je bila mala zajednica u Pensilvaniji, SAD, koja je pretrpela veliki požar u jednom od lokalnih rudnika uglja 1962. godine. Požar je neprestano goreo ispod grada, uzrokujući povećanje temperature, dima i toksičnih gasova. Vlasti su odlučile da je grad preopasan za život i naredile su evakuaciju. Danas, Centralia je gotovo sasvim napušten i prepušten je prirodi, osim nekoliko stanovnika koji su odbili da napuste svoje domove.
Craco, Italija Craco je srednjevekovni grad u južnoj Italiji koji je napušten zbog zemljotresa i klizišta. Grad je danas prazan i ruševine su ostale kao nemi svedoci prošlosti. Međutim, Craco je postao popularan među turistima zbog svoje arhitekture i filmskih produkcija koje su koristile grad kao kulisu.
Kolmanskop, Namibija Kolmanskop je bio grad u Namibiji, koji je nekada bio poznat po svojim bogatim nalazištima dijamanata. Nakon što su nalazišta presušila, ljudi su napustili grad, a priroda je preuzela mesto. Danas je Kolmanskop turistička atrakcija koja privlači posetioce zbog svojih zanimljivih građevina koje su prekrivene peskom.
Hashima, Japan Hashima je bila ostrvska zajednica u Japanu koja je nekada bila poznata po svojim rudnicima uglja i velikoj populaciji koja je tu živela. Međutim, nakon što su rudnici presušili, ljudi su napustili ostrvo, ostavljajući za sobom grad koji je postao poznat kao „Brod duhova“. Danas, Hashima je turistička atrakcija koju posetioci mogu istražiti i videti kako je nekada izgledao život na ostrvu.
1. Bodie, Kalifornija, SAD Bodie je bila zlatna gradić u Kaliforniji, SAD, koji je nekada imao oko 10.000 stanovnika. Nakon što su nalazišta zlata presušila, ljudi su napustili grad i ostavili ga da propada. Danas, Bodie je jedan od najbolje očuvanih gradova duhova u SAD-u i turisti mogu videti mnoge originalne zgrade koje su preživele godine napuštenosti.
2. Humberstone, Čile Humberstone je bio grad u Čileu koji je nekada bio poznat po svojim nalazištima nitrata. Nakon što su se nalazišta iscrpila, grad je napušten i danas je prepušten vremenu i prirodi. Humberstone je danas muzej na otvorenom i privlači posetioce zbog svoje istorije i industrijskog izgleda.
Ovi gradovi duhova širom sveta su samo neki od primera nekada živahnih zajednica koje su sada napuštene i prepuštene vremenu i prirodi. Iako su misteriozni i tajanstveni, ovi gradovi su i dalje privlačni za turiste i istraživače koji žele da otkriju njihove tajne i prošlost.

FOTO: Image by Wendelin Jacober from Pixabay

Povezane teme:Izdvojeno Svet

Sledeće

PALMA I AMBASADORI SRBIJE I AUSTRIJE DOČEKALI U BEOGRADU PREDSEDNIKA AUSTRIJSKOG PARLAMENTA (FOTO+VIDEO)

NE PROPUSTITE

ZANIMLJIVA ČINJENICA O SLONOVIMA! Oni mogu čuti zvukove koji su preglasni za ljudsko uho

Nastavite sa čitanjem

Kliknite da biste komentarisali

Ostavite odgovor
Одустани од одговора

IZDVOJENO

Prerast u Dobroselici – Tiha čuda kamena i vremena

Foto: Teleks.rs

Duboko u brdima zapadne Srbije, daleko od gužve i turističkih ruta, nalazi se Prerast u Dobroselici na Zlatiboru – prirodni kameni luk koji svedoči o snazi vremena i strpljenju prirode.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Teleks.rs (@teleks.rs)

Smešten u selu Dobroselica, ovaj prerast ostao je skoro nepoznat široj javnosti, ali upravo u tome leži njegov poseban šarm.

Foto: Teleks.rs

Prerasti su retke geomorfološke pojave, nastale dugotrajnim delovanjem vode na stene. U Dobroselici je priroda, kap po kap, izdubila masivnu stenu i oblikovala kameni svod koji danas deluje gotovo nestvarno. Prerast u Dobroselici ne impresionira samo svojim izgledom, već i ambijentom u kojem se nalazi – okružen šumom, tišinom i čistim vazduhom.

Foto: Teleks.rs

Do prerasta se dolazi lokalnim putevima i kratkom šetnjom kroz prirodu. Ovde posetilac dolazi kao gost, ne kao turista. Upravo zbog toga iskustvo je autentično i lično. Zvuk koraka po lišću, miris zemlje i hlad kamena pod lukom prerasta ostaju u sećanju duže od svake fotografije.

Foto: Teleks.rs

Meštani Dobroselice prerast doživljavaju kao deo svakodnevice, ali i kao mesto koje zaslužuje poštovanje. Ne priča se glasno, ne ostavlja se otpad i ne narušava se prirodni sklad. To je nepisano pravilo koje bi svaki posetilac trebalo da prihvati.

Foto: Teleks.rs

Prerast u Dobroselici nije destinacija za masovni turizam. On je mesto za one koji žele da uspore, da zastanu i da se podsete koliko je priroda moćna, a čovek mali. U vremenu brzih putovanja i kratke pažnje, ovaj kameni luk stoji mirno, kao da poručuje da najlepše stvari nastaju polako.

Nastavite sa čitanjem

IZDVOJENO

Iza zidova Belvedera: Mesto gde su se susreli umetnost, moć i istorija

Foto: Teleks.rs

Na blagoj uzvišici južno od istorijskog centra Beča, iza simetričnih vrtova i fontana koje se kaskadno spuštaju ka gradu, nalazi se Dvorac Belvedere, jedno od najprepoznatljivijih mesta austrijske prestonice i nezaobilazna stanica za ljubitelje istorije i umetnosti.

Belvedere nije jedan, već kompleks koji čine Gornji i Donji Belvedere, povezani prostranim baroknim vrtovima. Izgrađen je početkom 18. veka kao letnja rezidencija princa Eugena Savojskog, čuvenog vojskovođe Habzburške monarhije. Za razliku od mnogih dvoraca tog doba, Belvedere nije imao odbrambenu funkciju. Njegova svrha bila je jasna – uživanje, reprezentacija i umetnost.

Od plemićkog doma do mesta istorijskih odluka

Posle smrti princa Eugena, Belvedere prelazi u vlasništvo carske porodice i tokom vremena dobija novu ulogu. U njegovim salonima održavali su se prijemi, dvorske svečanosti i politički susreti. Najznačajniji trenutak moderne istorije dvorca dogodio se 1955. godine, kada je u Gornjem Belvedereu potpisan Državni ugovor kojim je Austrija povratila punu nezavisnost posle Drugog svetskog rata.

Taj događaj dao je Belvedereu značenje koje prevazilazi arhitekturu i umetnost. Dvorac je postao simbol austrijske državnosti i prekretnice u istoriji zemlje.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Teleks (@telekssrbija)

Dom najpoznatije slike Austrije

Danas je Belvedere jedan od najvažnijih muzejskih kompleksa u Beču. Posebnu pažnju privlači zbirka posvećena bečkoj secesiji, u kojoj centralno mesto zauzima Gustav Klimt. Njegova slika „Poljubac“, izložena u Gornjem Belvedereu, smatra se najpoznatnijim umetničkim delom u Austriji i gotovo je nemoguće videti je bez gužve posetilaca.

Pored Klimta, u Belvedereu se mogu videti dela Egona Šilea i Oskara Kokoške, umetnika koji su obeležili burni početak 20. veka i trajno promenili evropsku umetničku scenu.

Vrtovi, pogled i svakodnevni život

Belvedere nije impresivan samo iznutra. Pogled sa gornje terase, koji se pruža preko vrtova ka centru Beča, jedan je od najlepših u gradu. Tokom proleća i leta vrtovi su puni turista, ali i Bečlija koji ovde dolaze na šetnju, trčanje ili kratak predah. Zimi, dvorac poprima mirniju, gotovo melanholičnu atmosferu, kada barokna arhitektura dolazi još više do izražaja.

Više od muzeja

U gradu bogatom dvorcima i kulturnim institucijama, Belvedere se izdvaja jer nije samo spomenik prošlosti. On je i danas aktivan prostor – mesto izložbi, kulturnih događaja i susreta. Upravo ta kombinacija istorijske težine i savremenog života čini Belvedere jednim od najposećenijih i najvažnijih lokaliteta u Beču.

Za mnoge posetioce, to je mesto koje najbolje pokazuje kako se u Beču prošlost i sadašnjost prirodno prepliću.

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Samer Khasseb – Jordanac sa srcem za Balkan: Svakog gosta doživljavam lično, jer znam koliko znači imati nekoga na koga možeš da se osloniš u stranoj zemlji

Samer Khasseb je Jordanac rođen u Beogradu, sa majkom iz Srbije i ocem iz Jordana, koji već godinama pokazuje šta znači istinsko gostoprimstvo.

Kao lokalni vodič u Jordanu, Samer je ugostio preko 25.000 turista sa Balkana, vodeći ih kroz svaki kutak ove fascinantne zemlje sa profesionalizmom, harizmom i hrabrošću.