Ova međunarodna manifestacija, u organizaciji Super Star Art, članova kineske umetničke dinastije Han, okupila je vrhunske manekenke i modele sa iskustvom na modnim pistama Milanskog i Pariskog Fashion Week-a. Čitaković je u jakoj konkurenciji devojaka iz celog sveta pokazala samopouzdanje, harizmu i poslovnu oštrinu – vrednosti koje ovo takmičenje i promoviše.

Foto: Privatna arhiva

Veče je vodila Poli Kenebis, bivša Miss Lady Universe, dok je ceremoniju uveličao i višestruki dobitnik Emmy nagrade, glumac Vinsent de Pol.

Titulu prve pratilje osvojila je Nadia Sana iz Tunisa, dok je druga pratilja Viktoria Emerson iz Austrije. Ipak, centralni trenutak večeri bio je kada se na sceni zavijorila srpska zastava, obasjana aplauzima i blicevima, simbolično potvrđujući Marijinu pobedu.

Foto: Privatna arhiva

Miss Economic World nije samo lepota – to je takmičenje koje slavi žene liderke, ambasadorke ekonomskog razvoja, preduzetništva i društvenog uticaja. Marija Čitaković ovom pobedom ne samo da je pokazala šta znači biti savremena žena u svetu mode, već je i Srbiji obezbedila vidljivo mesto na globalnoj mapi mladih talenata i budućih lidera.

“Ovo je tek početak,” poručila je Marija nakon pobede, noseći lentu i osmeh koji govori sve.

“Ponosna sam što dolazim iz zemlje koja ima toliko potencijala, i nadam se da ću ovim uspeti da inspirišem još više devojaka da sanjaju – i ostvaruju te snove”, dodala je Marija.

Foto: Privatna arhiva

– Listajući stranice istorije možemo dosta toga naučiti, a posebno koliko je bila jaka ljudska želja da uči i da napreduje. Zamislite samo da se vratite u godinu 1088.godinu kada je osnovan Univerzitet u Bolonji, kada su bili usovi za život daleko teži nego danas, pa i tada su ljudi prepoznali važnost učenja i prisustva nastavi bez čega nema intelektualnog rasta i razvoja mladih naraštaja, ili u 1453. godinu i vreme osnivanja Univerziteta u Istanbulu. Pokušajte da razmislite i shvatićete kolika je bila žeđ vaših vršnjaka kroz vekove i istoriju da se školuju kako bi doprineli boljitku svojoj zajednice. Niste valjda zaboravili ni umnog Dositeja Obradovića koji je još 1808.godine, u to mučno vreme kada se parče po parče kovala sloboda zasejao seme onoga što se danas zove Univerzitet u Beogradu. Nije bilo lako da mudri Dositej u vreme kada se retko nalazilo i parče hleba, utka u ljude komadić vere da su samo knjige, a ne zvona i praporce put ka budućnosti u kojoj se realizuju veliki snovi – kaže Numanović Duljević.

– Draga deco, dragi moji studenti. Čestitam vam Dan studenata Beogradskog univerziteta, 4. april, bez namere da držim lekcije iz istorije, ali sa obavezom, kao dugogodišnji radnik u prosveti i neko ko je od strane onih kojima sam predavala i predajem uvek poštovan, moram da kažem da je vreme da se vratite obavezama na fakultetima. Danas, u Srbiji, kada imate Naučno-tehnološke parkove, Data centar, tehnologiju koja vam garantuje svu neophodnu mogućnost da svoje znanje materijalizujete do neslućenih visina, a da ne morate da, kakav je bio slučaj do pre 2012. godine, idete u inostranstvo. Teškim radom se došlo do toga da imate sve ovo, a sasvim sigurno i vaši roditelji žele da što pre završite vaše studije i u punom kapacitetu pokažete da, obavljajući ono što najviše volite i za šta ste se školovali, možete još više i da su samo vaši snovi granica. Henri Ford je rekao svojevremeno da svako ko prestane učiti je star, bilo da ima dvadeset ili osamdeset godina, ja bih rekla da svako ko prestane učiti baca talente od Boga date i time pokazuje neodgovornost ne samo prema sebi, nego i roditeljima, ali i zajednici. Sada kada imate najsavremenije računare, uslove za učenje kao nikada pre-pokažite i dokažite da ste zaista odgovrni i da mogu starije generacije da vam veruju da budućnost ostaje u sigurnim rukama – rekla je Numanović Duljević.

– Molim vas da ne prekidate učenje i obrazovanje, tu nit sadašnjosti sa budućnošću. Podsetiću vas da su i u najgore vreme nacističke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, studenti polagali ispite. Primera radi, 1941. godine na Beogradskom univerzitetu položen je 321 ispit. Ne želim ni da podsećam koliko je bila strašna ta godina, kada je zlokobna Hitlerova ratna snaga udarila na nas, ali moram da kažem da su i tada naši mladi naraštaju, bez obzira koliko okolnosti bile teške pokazali zrelost i odgovornost prema društvu i sebi. Vratite se, deco, u amfiteatre, što pre da krenete da dajete ispite i završavate fakultete. Nije vam mesto na ulici, onaj ko vam kaže da na ulici polažete “najvažniji ispit“ ne misli na vas, a sasvim sam sigurna ni na vaše roditelje, koji izdvajaju novac ne da bi vi bili na ulicama, već u studentskim domovima i čitaonicama – zaključila je prof. dr Birsena Numanović Duljević.

Foto: Privatna arhiva